Home ] O Arhivu ] Fondovi i zbirke ] Izdanja ] Izložbe ] Istorija Pančeva ] Događaji ] Galerija ] Kontakt ] Mapa ] About Us ] Archiv ]
               
  Aktuelni događaji
Poplava Pančeva 1888.
Velika polj. izložba 1905.

Aktuelni događaji

 
       
 

PRVI MEĐUNARODNI BIJENALE EX LIBRISA "PAPIR" 2006


Preuzmite prijavu (4kB)

Prvi međunarodni bijenale EX LIBRISa "PAPIR"
organizuje Istorijski arhiv iz Pančeva.

  1. Umetnici iz celoga sveta imaju pravo učešća na izložbi. Svaki umetnik može poslati najviše 3 (tri) originalna otiska. Maksimalna veličina ploče je 10X15cm. Maksimalna veličina papira je 15X20 cm. Radovi mogu da budu izvedeni u nekoj od poznatih grafičkih tehnika. Svaki umetnik šalje radove zajedno sa popunjenom prijavom na adresu organizatora :

    ISTORIJSKI ARHIV U PANČEVU
    NEMANJINA 7
    26000 PANČEVO,
    SRBIJA I CRNA GORA
  2. Krajnji rok za dostavu radova je 30. April 2006
  3. Svi radovi koji stignu na vreme biće izloženi na izložbi. Radovi koji stignu posle krajnjeg roka za dostavu radova, biće izloženi, ali neće biti reprodukovani u katalogu izložbe.
  4. Tema Prve izložbe EX LIBRISa je ‘’PAPIR’’
  5. Izložba će biti otvorena u Galeriji Istorijskog Arhiva, 7 Novembra 2006. godine. Izložba će trajati do 10. Januara 2007. godine. Galerija Arhiv zadržava pravo da produži trajanje izložbe.
  6. Svi radovi moraju da budu potpisani, Na svakom radu ili margini treba na bude napisane reči EX LIBRIS i reč ‘’PAPIR’ na jeziku autora.
  7. Organizator izložbe će štampati katalog sa podacima o svim učesnicima. Katalog će u razumnom vremenu, posle izdavanje biti dostavljen svim učesnicima izložbe.
    Svi poslati radovi će po zatvaranju izložbe ostati u trajnom vlasništvu Istorijskog arhiva iz Pančeva i upotpunjavaće EX LIBRIS Kolekciju.

Prvi međunarodni bijenale EX LIBRISa ima žiri koga imenuje organizator. Žiri će po otvaranju izložbe dodeliti jednu Glavnu nagradu (u iznosu od 200 evra) i deset ravnopravnih nagrada - Diploma.
Organizator zadržava pravo da reprodukuje nagrađene radove u različitim okolnostima (štampanje postera, plakata, pozivnica itd, Svim nagrađenim autorima će biti uručene pismene Diplome.

Za sve dodatne informacije pozovite ili kontaktirajte:

ISTORIJSKI ARHIV U PANČEVU,
NEMANJINA 7, 26000 PANČEVO,
SRBIJA I CRNA GORA
Telephone: ++381 13 317344
Fax: ++381 13 317344
E-mail: arhivp@panet.rs, www.arhivpancevo.org.yu

Za organizatora Prvog međunarodnog bijenala EX LIBRISa:

Za Umetnički Savet Prvog međunarodnog bijenala EX LIBRISa:

 
     
  PAPIR

 

Papir ima dugu i bogatu istoriju koja povezuje svet i njegovu kulturu. Zahvaljujući divnim kreacijama na papiru mnogi opisi i pamćenja sveta sačuvani su, i mi ih danas možemo koristiti i učiti od njih. U narednim redovima ukratko želimo da Vas podsetimo na istoriju papira, zašto se sve koristi, i na neke reči i simbole koji su povezani sa papirom. Nadamo se da će ovo pismo već biti dovoljno inspirativni za Vas. Radujemo se unapred Vašim grafikama koje budu nastale kao komentari na ovu temu.

Kada pomislimo na papir i njegovu istoriju, naše misli bi trebale da se vrate unatrag oko 5000 godina, do doline reke Nil u stari Egipat. Tamo je rasla biljka koja se zove Papirus (Cyperous Papirus). Egipćani su sekli tanke trake od ove biljke i omekšavali su je potapanjem u reku Nil. Potom su te trake ređali ukrštanjem pod pravim uglom na ravnu površinu, a potom odstranjujući vlagu pravili tanke pločice od tih traka. Posle sušenja pločica od traka na suncu dobijali su tanke papirne listove na kojima su mogli da pišu ili crtaju. Pošto su ti listovi bili veoma praktični, tanki, lagani za pisanje i crtanje u svim prilikama, to je papirus ubrzo bio prihvaćen kao najbolja podloga za pisanje i crtanje kako u starom Egiptu, tako i u Grčkoj i Rimu. Ovo stari narodi su na papirusu beležili i čuvali svoje duhovno blago, pisali istorije, ugovore, ali su i slikali i crtali po njemu. Slični postupci pravljenja papira su bili zastupljeni i kod drugih naroda. Tako su Maje već u drugom veku na sličan način pravili papir. Čak i plemena Pacifičkih ostrva su od biljaka pravili nešto slično papirusu, što im je najčešće služilo i kao odeća koju su oslikavali i bojili.
Papir koji poznajemo danas vodi poreklo iz Kine. Iskopavanjem grobova dinastije Han (200 godina pre nove ere) pronađen je tekst Lao Cea napisan na svilenom papiru. U 105 godini Nove ere za vreme dinastije Han, carski evnuh Cai Lun je eksperimentisao sa mnogim biljkama radi dobijanja papira.
Sve do trećeg veka nove ere tajna pravljenja papira je ostala u Kini, da bi se posle toga polako selila na zapad, preko Vijetnama, Tibeta, a i na istok preko Koreje i Japana.
Godine 715. kada je Tang dinastija ratovala sa Islamskim svetom, zarobljen je jedan Kineski karavan sa papirom i majstorima koju su pravili papir. Tako je tajna pravljenja papira stigla i do vrata Evrope.
Svakodnevna upotreba papira počinje tek sa Gutembergom u 15 veku, koji je 1456 godine odštampao svoju poznatu Bibliju. Od ovog trenutka papir pored retke upotrebe u umetnosti i administraciji postaje i medijum masovne komunikacije.
Tekst koji čitate iz ovog pisma, iako je napisan digitalnom tehnikom istovremeno je odštampan na finoj celulozi, tj. na papiru, što znači da je već u ovom tekstu spojena tehnologija pravljenja papira od pre 5 milenijuma i današnja savremena digitalna tehnologija.

Papir koji je danas napravljen, u najboljoj tradiciji zanata, jeste trajan, fleksibilan i višenamenski upotrebljiv proizvod. Danas je papir dostupan svakome, kada se pakuje poklon, kada se piše pismo, kada se crta, kada se štampa grafika, kada se slika itd. Koriste ga takođe, štampari, proizvođači čestitki, uramljivači, proizvođači kutija i ambalaže, knjigovesci i drugi. Papir se takođe koristi u arhitekturi, u unutrašnjem i spoljnom dizajnu, kao tapete, abažuri, vazne i ukrasi, u tehnici papir-mašea moguće je napraviti praktično sve. Jednom rečju papir ima mnogostranu primenu, mogli bismo reći opštu, tako da je njegovo korišćenje ograničeno jedino maštom……. Dakle maštajte!
 
       
         
Home ] O Arhivu ] Fondovi i zbirke ] Izdanja ] Izložbe ] Istorija Pančeva ] Događaji ] Galerija ] Kontakt ] Mapa ] About Us ] Archiv ]
Istorijski arhiv u Pančevu
Srbija, 26000 Pančevo, Nemanjina b.b.
tel/fax: (+381 13) 317-344; 331-240, E-mail: arhivp@panet.rs
 Infotrend Crea(c)tive Design Revised: 17 Mar 2009